<body>


Postovi...


14.05.2008.

Ajoooooooj.... Priča je prelijepa... I pretužna... Awwwww...

Dečko:"Dušo, trebamo razgovarati."
Cura:"Marko, što to znači?"
Dečko:"Nešto se događa..."
Cura:"Šta?Šta nije u redu?Je li loše?"
Dečko:"Ne želim te povrijediti draga!"
Cura (misli) "Oh, moj Bože, nadam se da ne misli prekiniti sa mnom!Volim ga toliko mnogo!"
Dečko:"Dušo, jesi li tu?"
Cura:"Da, jesam.Što je tako važno??"
Dečko:"Nisam siguran trebam li ti reći..."
Cura:Pa, upravo si započeo, pa te molim samo mi reci"
Dečko:"Odlazim..."
Cura:"Šta to govoriš?Ne želim da me ostaviš,volim te"
Dečko:"Ma ne tako!Mislim, selim se odavde"
Cura:"Zašto?Cijela tvoja obitelj živi ovdje"
Dečko:"Pa, moj otac me šalje u internat daleko odavde"
Cura:"Ne mogu vjerovati!"
Otac uzima drugi telefon, prisluškuje i ljutito kaže:"Ana!Što sam ti rekao o pričanju sa dečkima?!!!Marš s tog prokletog telefona!!" i spušta slušalicu
Dečko:"Tvoj otac djeluje veoma ljut!"
Cura:"Ma, znaš kakav je, ali svakako ne želim da odeš"
Dečko:"Bi li pobjegla sa mnom?"
Cura:"Dušo, znaš da bi, učinila bih sve za tebe, ali ne mogu.Znaš dobro što bi se desilo kad bi to učinila!Otac bi me ubio!"
Dečko:"OK!Razumijem!Nagađam..."
Cura (misli):"Ne mogu vjerovati što se događa..."
Dečko:"Trebam ti dati nešto večeras zato što odlazim sutra letom 1-80 ujutro, pa te trebam vidjeti sad"
Cura:"OK! Pobjeći ću iz kuće i vidjet ćemo se u parku"
Dečko:"Dobro.Bit ću tamo za 20-tak minuta!"
Sreli su se u obližnjem parku i jedno drugo jako zagrlili. I on joj je dao pismo.
Dečko:"Ovo je za tebe, moram ići!"
Cura počinje plakati
Dečko:"Dušo, ne plači, znaš da te volim... Ali moram ići"
Cura:"OK!" i odlazi
Oboje su se vratili svojim kućama. I Ana počinje čitati pismo koje joj je on dao
Kaže...
„Ana,
Sigurno znaš da odlazim, znao sam da će biti bolje ako napišem pismo objašnjavajući ti istinu koliko mnogo sam brinuo za tebe. Istina je: Da te nikad nisam volio, toliko sam te mrzio, ti si kurva i nemoj to nikad zaboraviti! Nikad se nisam brinuo za tebe i nikad nisam želio pričati s tobom i biti s tobom. Zbilja nemaš pojma koliko te mrzim. Sada kada odlazim i mislio sam da bi trebala znati da te mrzim, kurvo! Nikad nisi radila pravu stvar i nikad nisi bila tu. Nisam mogao zamisliti da nekog mogu mrziti ovako kao što tebe mrzim! Nikada te više ne želim vidjeti! Neće mi nedostajati tvoji poljupci kao prije, ne želim te više nikad zagrliti. Nećeš mi nedostajati i to je obećanje. Nikad nisi imala moju ljubav i želim da zapmtiš: Kurvo, zadrži ovo pismo jer je ono možda zadnja stvar koju ćeš dobiti od mene. Jebiga, mrzim te veoma mnogo. Neću s tobom razgovarati uskoro... Zbogom.
Marko„
Ana je počela plakati, bacila je pismo u smeće i plakala satima
Dan je prošao... Tužna je... Depresivna... I  osjeća se usamljeno... Tada je netko nazvao...
Prijateljica:"Kako se osjećaš?"
Ana:"Ne mogu vjerovati da se to dogodilo upravo... Mislila sam da me voli"
Prijateljica:"Oh, o tom mi je Marko ostavio poruku. Prije nekoliko dana. Rekao mi je da ti kažem da pogledaš u džep unutrašnji ili tako nešto..."
Ana:"Hmmm... Dobro..."
Pronašla je komadić papira u džepu
Kaže:
„ Dušo, nadam se da si pročitala ovo prije nego pismo moje. Mislio sam da će tvoj tata pročitati pismo, pa sam zamjenio nekoliko riječi

MRZITI – VOLITI

NIKAD – UVIJEK

NEĆU – HOĆU

...mislim da nećeš to shvatiti u pismu ozbiljno, već da ćeš zamjeniti ovim riječima, jer volim te svim svojim srcem i bilo mi je veoma teško ostaviti te tu, pa sam htio da ideš sa mnom...
Marko“

Ana:"Oh, moj Bože! Ovo je pismo... Marko me voli! Sigurno mi ga je gurnuo u džep kad me zagrlio. Ne mogu vjerovati koliko sam glupa"
Prijateljica:"OK!... Ali zovni me poslije"
Ana sretna:"Dobro, ćao! Bit ću u kući i čekat ću da me moj dragi nazove"
Ana uključi TV i čuje udarne vijesti
„Avion se srušio. Gotovo 47 dječaka je poginulo, još smo u potrazi za preživjelima... Ovo je tragedija koju nećemo nikad zaboraviti, ovo je bio let 1-80... Bio je na putu za muški internat koji su tamo išli....“ rekao je novinar.
Isključila je TV... 3 dana poslije se ubila, zato što je Marko mrtav, a ona više nije imala razloga za život
Dan poslije telefon je zvonio... Nitko nije odgovarao... Bio je Marko, zvao je i ostavio poruku:
„Marko je, pogađam da nisi kod kuće, ali zovem da ti kažem da znaš da sam živ, propustio sam svoj let zato što sam htio da te vidim još jednom, zadnji put. Pa nadam se da nisi zabrinuta. Ja sam dobro...“



i love spongebob
square pants?

MOJI LINKOVI






×Ja nisam andjeo fini, samo te iskorishtawam, izwini. Mene su stworili djawoli i krwawe kishe. Za mene je ljubaw samo rijech i nishta wishe.


×Nema poruke, nema poziwa, a moja dusha tebe doziwa. Strashno me ubija owa samocha, oko dushe bol i hladnocha. Zatwaram ochi, mislim na tebe, da si barem owdje kraj mene! (za jednog dechka kojeg jako wolim)


×Mi nemamo wremena za tugu, mi imamo jedna drugu! I kad se nebo srushi, chuwaj me u dushi. A kad te srce zaboli, sjeti se frendice koja te woli! (za moju Ninchi xD)


×Ti si malo mache shto po srcu grebe. Wolim taj ozhiljak, jer je to od tebe. Uz taj ozhiljak jedno ime pishe. To je twoje ime i ja ga wolim najwishe!


×Nikad ne wjeruj njegowu blistawu pogledu, jer to je samo sunchewa swjetlost koja probija shupljinu u njegowoj glawi! (hahahaha)











• Moji Najdraži:

Iskra - Fagulha
Sve obicno...
Administratorov blog
tattoo piercing
./Ti Samo Budi Dovoljno Daleko./
=( MoJ sJeBaNi ZiVoT =(
moje slike
Backgrounds and some other stuff...
To sam ja... :)
više...


• Ti si broj...:

20566

---