beats by dre cheap

Umorna os svega... Od apsolutno svega...

U zadnje vrijeme sam umorna od svega... Od života, od slušanja, od pričanja, od osjećanja, od svega... Ne želim i ne mogu više ništa... I neću... Svi su navikli trčati meni kad im je teško... A što je sa mnom? Zar ljudi misle da ja nemam problema? Ooo, imam imam... I to jako puno... Neki su mi rekli i previše za moje jebene godine... Svi misle, ma gdje je u životu njoj teško, ima samo 14 godina... Da je netko od njih 1 jebeni dan u mojoj koži, znao bi gdje mi je teško, znao bi kako se osjećam, znao bi zašto sam emo, znao bi što proživljavam... Da mu odvrtim ubrzani film od zadnje 3 i pol godine, znao bi zašto sam u depresiji, znao bi zašto se želim ubiti, znao bi zašto sam luda... I mater mi zna da pušim i da se režem i kaže jedino "To su posljedice trauma koje si proživjela, proći će to..." MA KAKO ĆE PROĆI KAD NEMAM NIČIJU PODRŠKU... SVI SU PROTIV MENE... SAMO MI SE ŽALE I ŽELE DA IM POMOGNEM, A JA SAM UMORNA VIŠE OD TOGA!!!! Opet živim tuđe živote protiv svoje volje i opet živim kako mi drugi namjeste... Samo radim što drugi od mene žele... Pa čekaj malo! Nisam ja ničiji rob! Imam i ja svoj život! Ne mogu samo skakati kako se kome kurac digne i rješavati nečije probleme... Imam i ja svoje probleme koje moram rješiti... Samo jednoj osobi ću još pomagati ako budem smatrala da zaista treba pomoć, a to je Nina, jer za nju shvaćam i znam kakve probleme ima i da joj je teško. A svi ostali neka me se okane, neka mi ne skaču svaki put kad im se plače... Njihov je problem većinom, Matea kako da nagovorim staru/starog? Ili, kako da nekom kažem blažu istinu, ustvari ke da smulja? Ili da ne kuže neke zadatke... Pa stani malo... Ko da je to meni jedino u životu i ko da jedino takve stvari moram rješavati... Ja sam zadnjih mjesec dana ko siroče... S oproštenjem... Mamu viđam ujutro pola sata i navečer, stari se osjeća bolje i počeo je polako sređivati papire i kaže da mu je bolje kad je na zraku pa ga nema... Pa ko da sama živim... Šta ljudi misle, da ja ne trebam ljubav?!? Stvarno sam ko siroče više, nikog nemam... Niko me ne treba... Niko me i ne sluša... Mole za pomoć i onda ne slušaju pa se uvale u još veća govna i onda sam opet ja kriva! Pa kvragu više... I onda mi se ljudi čude što plačem i režem se! Šta se imaš čudit... Plačem da izbacim ljutnju, bijes, ljubomoru, tugu, bol, patnju... Režem se jer time mi bude lakše jer se nemam kome obratiti! Čak ni svojoj mami! I opet to većina ne kuži pa mi postavlja pitanja tipa "Zašto ne bi s njom mogla razgovarati?" ZATO ŠTO JE NIKAD NEMA! Bolje bi mi bilo da živim u domu za nezbrinutu djecu... Mah... Nemam više volje pisati, idem se rezati... Aj pozdrav dragi moji..

Angels Fall First
http://lostinyou.blogger.ba
29/03/2008 15:38